Muke po aforizmu

Prevođenje satiričnog aforizma predstavlja veliki izazov zbog specifičnosti ove književne vrste čijim istorijatom ćemo se baviti u uvodnom delu rada. U drugom delu bavićemo se analizom pojedinih afori­zama preuzetih iz antologije srpskog aforizma, Afocalypse, antologia dell’aforisma serbo contempo­raneo objavljene u Italiji (priređivač F. Caramagna, Torino, 2012). Osim kratke forme koja je osnovna karakteristika aforizma u njegovoj strukturi uočava se česta upo­treba frazema kojima se kroz seman­tičku transpozi­ciju, tj. upotrebu metafore, ostvaruje humorističko-satiričan ton. Od ostalih lingvističkih sredstava kojima se služe pisci aforizama izdvajamo igre reči zahvaljujući uglavnom leksičkoj polisemiji ko­jom se ostvaruje dvosmislenost i neočekivanost iska­za. Sve nabrojane karakteristike aforizma podstiču refleksiju o uspešnosti prevođenja u slučajevima kada nije moguće preneti bar jedan od osnovnih elemenata ovog književnog izraza (sadržaj ili formu) na ciljni jezik. Satirični aforizam postigao je veliku popularnost na našim prostorima, posebno od početka osamdesetih godina dvadesetog veka do danas, i neraskidivo je vezan za društveno-političku situaciju u kojoj je predstavljao i predstavlja neku vrstu "ispusnog ventila" za akumulirane tenzije, te je time i njegov efekat neka vrsta katarze. U radu ćemo se baviti pitanjem (ne)prevodivosti i percepcije aforizama ovakve sadržine, ali i onih univerzalnije prirode u okviru različitih kulturnih i nacionalnih sredina.