ГРИФИНИ УМБЕРТА (Griffini Umberta, 1880-1956) рођена у Риму, у породици са севера, мајка Албертина Данео је била из Пијемонта а отац Ахиле из града Бреша у Ломбардији дуго година је службовао на двору Умберта II Савојског. Стекла је веома солидно класично и музичко образовање, студирала и дипломирала на престижном римском факултету (Facoltà di Lettere) 1911. Исте године удала се за црногорског сликара Перу Почека (1878-1963) који се захваљујући меценатству краљице Јелене школовао у Напуљу и Риму и био званични портретиста породице Савоја. Последње године живота провела је у близини Рима (локалитет Рока ди Папи). Посредница између српске и италијанске културе, припада фази која је претходила формирању универзитетске славистике и сербо-кроатистике. У београдском часопису „Нова Искра“ објавила је неколико почетничких књижевних првенаца, заслужна пре свега као преводилац и дивулгатор српске књижевности с почетка XX века у италијанским часописима „Nuova Antologia“ и у фирентинском „La Nuova Rassegna Bibliografico-letteraria“ (касније „Nuova Rassegna di Letterature Moderne“) који је 1903. покренуо Бартоломео Митровић. Интензивно је сарађивала од првих бројева све до 1907; 1905. јој је поверено уредништво рубрике посвећене српско-хрватској књижевности. Објављивала је рецензије, белешке, краће информације о књижевним новитетима на српском, прилоге и медаљоне претежно о српским писцима и песницима. Ауторка је превода на италијански неколико српских народних песама, стихова Б. Радичевића, В. Илића, Ј. Ј. Змаја, А. Шантића, те приповедака Л. Лазаревића, Ј. Веселиновића, С. Матавуља, Б. Нушића, С. Ћоровића, И. Ћипика, М. Ускоковића.

Grifini, Umberta

Ljiljana Banjanin
2018-01-01

Abstract

ГРИФИНИ УМБЕРТА (Griffini Umberta, 1880-1956) рођена у Риму, у породици са севера, мајка Албертина Данео је била из Пијемонта а отац Ахиле из града Бреша у Ломбардији дуго година је службовао на двору Умберта II Савојског. Стекла је веома солидно класично и музичко образовање, студирала и дипломирала на престижном римском факултету (Facoltà di Lettere) 1911. Исте године удала се за црногорског сликара Перу Почека (1878-1963) који се захваљујући меценатству краљице Јелене школовао у Напуљу и Риму и био званични портретиста породице Савоја. Последње године живота провела је у близини Рима (локалитет Рока ди Папи). Посредница између српске и италијанске културе, припада фази која је претходила формирању универзитетске славистике и сербо-кроатистике. У београдском часопису „Нова Искра“ објавила је неколико почетничких књижевних првенаца, заслужна пре свега као преводилац и дивулгатор српске књижевности с почетка XX века у италијанским часописима „Nuova Antologia“ и у фирентинском „La Nuova Rassegna Bibliografico-letteraria“ (касније „Nuova Rassegna di Letterature Moderne“) који је 1903. покренуо Бартоломео Митровић. Интензивно је сарађивала од првих бројева све до 1907; 1905. јој је поверено уредништво рубрике посвећене српско-хрватској књижевности. Објављивала је рецензије, белешке, краће информације о књижевним новитетима на српском, прилоге и медаљоне претежно о српским писцима и песницима. Ауторка је превода на италијански неколико српских народних песама, стихова Б. Радичевића, В. Илића, Ј. Ј. Змаја, А. Шантића, те приповедака Л. Лазаревића, Ј. Веселиновића, С. Матавуља, Б. Нушића, С. Ћоровића, И. Ћипика, М. Ускоковића.
2018
Srpska enciklopedija
Matica srpska - Srpska Akademija nauka i umetnosti - Zavod za udzbenike
G - Demografski pregled
III/1
603
604
978-86-7946-232-9
Dati biografici e bibliografici, traduzioni
Ljiljana Banjanin
File in questo prodotto:
File Dimensione Formato  
Lj. Banjanin, U. Griffini Srpska enciklopedija.pdf

Accesso riservato

Tipo di file: PDF EDITORIALE
Dimensione 2.41 MB
Formato Adobe PDF
2.41 MB Adobe PDF   Visualizza/Apri   Richiedi una copia

I documenti in IRIS sono protetti da copyright e tutti i diritti sono riservati, salvo diversa indicazione.

Utilizza questo identificativo per citare o creare un link a questo documento: https://hdl.handle.net/2318/1704861
Citazioni
  • ???jsp.display-item.citation.pmc??? ND
  • Scopus ND
  • ???jsp.display-item.citation.isi??? ND
social impact